Ilija Gojković rođen je u Drenovcu 2. avgusta 1854. godine.
Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-turskim ratovima, komandovao bataljonom, postao general i ministar vojni (mart 1910 — februar 1911). U balkanskim ratovima bio je komandant Moravske divizije prvog poziva, koja se istakla u kumanovskoj, bitoljskoj i bregalničkoj bici.
U Prvom svetskom ratu je bio komandant Moravske divizije prvog poziva (u bitkama na Ceru i Кolubari) a 1915. godine je bio komandant Timočke vojske, koja je uspešno branila granice Srbije od napada 1. bugarske armije, a istakla se u borbama kod Кačanika. Nakon povlačenja, zbog bolesti prebačen je na lečenje u Francusku. U povratku iz Francuske na solunski front brod je torpedovan u blizini Sicilije. Pošto je Gojković odbio da se preda, ubijen je u čamcu za spasavanje i potonuo u Jonskom moru
Tekst i fotografije koje slede preuzeti su sa facebook stranice Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912. – 1920. godine.
Na današnji dan, na Sretenje Gospodnje, rano izjutra, 2. februara 1917. po starom kalendaru, kada su tek zaobišli najjužniji grčki rt Matapan, nemački submaren U-39, koji je bio pod komandom dugovečnog morskog vuka Valtera Forstmana pogodio je sa dva torpeda italijanski transportni brod Minas.
„Minas” je neobično brzo tonuo, tako da se utopilo 870 ljudi. Dok je nestajala sa morske površine, kapetan lađe Anđelo Parodi, dajući đeneralu kotur, reče mu koja je spasilačka barka predviđena za oficire i da požuri sa ukrcavanjem. Gojković ga začuđeno pogleda i plemenito mu odgovori:
– Spasavajte prvo vojnike, a mi oficiri ćemo se poslednji ukrcati! – tako i bude. Svi preživeli su uspeli da se ukrcaju u barke i oficirska barka bila je na čelu male kolone. Ubrzo zatim, „Minas” je zajedno sa stvorenim vrtlogom nestao. Ispred novonastale kolone, sumaren je odjedared izronio i Nemci zatraže da se ostatak brodolomnika preda. Čuvši ovu neprijateljsku bezuslovnu naredbu, stari đeneral Ilija Miše Gojković ustade u čamcu i uzviknu:
– Srpski se đeneral nikada ne predaje! – a zatim pripuca svojim pištoljem na protivničku podmornicu. Nemci su ga odmah, kratkim rafalom, pokosili.
Ilija M. Gojković je jedini srpski general u Velikome ratu koji je poginuo na bojnom polju. Iako nikada nije stekao i čin vojvode, neki su ga često, od trenutka junačke pogibije, pa i nešto docnije po svršetku rata, s pravom nazivali „pomorskim vojvodom”.
Večna mu slava.
